О књизи: 2017 / Чувена руска песникиња, прозаисткиња, критичарка, публициста и мемоаристкиња Зинаида Николајевна Гипијус рођена је 1869. године у граду Белев, Тулска губернија и умрла 1945. године у Паризу. Њен брак са Дмитријем Мережковским трајао је 52 године, током којих се нису растали ни један дан (зато њихова преписка не постоји). Од 1893. до 1940. године водила је дневнике, који нису само дивни споменици књижевности, већ и јединствени и немилосрдни докази о догађајима и животу тог времена. Ова књига објављује: „Дневник љубавних прича” (1893–1904), „Плава књига” (1914–1917), „Црне свеске” (1917–1919), „Црна књига” (1919), „Сива свеска” (1919). ), „Варшавски дневник“ (1920–1921) и „Смеђа свеска“ (1921–1925). У њима се налази цео пут који је Зинаида Гипијус прошла – од немарне младости до емиграције у Париз, преко Варшаве, 1920. године, и спознаја да је ово, највероватније, заувек.